Nakon što je na sceni klasično urušavanje sistema socijalnog dijaloga koji je u osnovi svake ozbiljne reforme, nakon što se u javnosti vrlo jasno govori o propasti sindikata ali i udruženja poslodavaca, nakon što je javno od strane najodgovornijeg čovjeka u Federaciji BiH poručeno da nema povećanja minimalne plaće i nakon što je svima jasno da su radnička prava ali i životi običnog radnika i u tom famoznom realnom sektoru postala breme i kočnica, a ne svrha ekonomskih reformi pa ih zbog toga treba ukinuti Savez sindikata BiH i njegovo rukovodstvo po ustaljenoj praksi čeka. Čeka se pismena informacija, čeka se sjednica Glavnog odbora,čeka se Čudo! Ono koje opet očigledno treba da napravi neko drugi.

Zaista je nejasno kako se ponovo u ovakvom po nama u STBIH ključnom trenutku od strane SSSBiH ne dešava ništa osim mlakih saopštenja za javnost u kojima se ponovo ne pojavljuje prvi čovjek Saveza, koji je pretpostavljamo ponovo kao i u svim bitnim momentima za radnike ove zemlje u proteklih par godina na bolovanju. Na sve dopise poslane od strane STBIH niko iz Predsjedništva STBIH niti iz Glavnog odbora se ne oglašava. Pozvali smo u njima kolege da zajednički ustanemo u odbranu radničkih prava, u odbranu crkavice od 410 KM. Pozvali smo ih da se borimo za tu još jedinu preostalu mrvicu obraza sindikata koji svi skupa sistemski urušavaju već pet godina. Bez obzira što se ne slažemo sa njihovim načinom rada i njihovom politikom , bez obzira što smo od tih istih kolega doživjeli i podmetanja i napade, u ovom momentu zbog svih radnika u ovoj zemlji, sve drugo mora postati nebitno, a borba i to zajednička i masovna slična onoj kakva je već jednom za kratko i viđena mora biti jedini prioritet.

Ali nažalost, Predsjedništvo SSSBiH idalje čeka.
Ne znamo šta čekaju.
Ali znamo da će neko sasvim sigurno odgovarati zbog rušenja sindikalnog pokreta.
A taj neko nije STBIH!
Mi smo evo i u ovom momentu spremni da se za njega borimo.
Dok drugi idalje čekaju, čudo.